Za ovu školu priprema odlučila sam se vođena, ne baš beznačajnom, preporukom koju sam za nju dobila i ni jedng jedinog trenutka se nisam pokajala. Štaviše, svakim novim vikendom bila sam sve sigurnija da sam načinila pravi izbor. Često moramo da žrtvujemo lepo radi korisnog , prijatno provedeno vreme radi uspeha koji iziskuje veliki rad. To ovde zaista nije bio slučaj, bez ikakvog preterivanja. Napravljena je prava mera i ostvaren najbolji mogući odnos sa đacima. Sa jedne strane atmosfera je dovoljno opuštena da se svi osaćaju prijatno i uživaju u radu, a sa druge dovoljno ozbiljna da u svakom trenutku budu svesni koliko je važno ono što ih čeka, a samim tim i koliko je bitno da se za to što bolje pripreme. Takođe, zbog manjih grupa u kojima se radi, svaki đak u svakom trenutku ima apsolutnu predstavu na kom je nivou u odnosu na očekivani u tom periodu priprema i šta bi trebalo da radi da bi napredovao, a samim tim je taj napredak znatno olakšan. Naravno, niko ni na šta ne može biti nateran tako da je od presudnog značaja i u svačijem interesu da se maksimalno trudi, daje sve od sebe i što je najvažnije, sluša i posluša savete Bilje i Brace. Ukoliko se na njihovu posvećenost, zalaganje i trud doda isti odnos učenika, uspeh je zagarantovan. Bez obzira na to sa kakvim predispozicijama dolazite, ako imate želju da radite, slušate i napredujete i to pokazujete nećete ni biti svesni koliko brzo ćete zaista napredovati. Mnogo puta sam rekla koliko mi je drago što sam bila deo ekipe Velikog spremanja. Pored znanja koja sam pokupila i divnog vremena koje sam tamo provela, drago mi je što sam upoznala dosta zanimljivih ljudi i što zbog atmosfere koja je vladala mi đaci ni u jednom trenutku jedni druge nismo gledali kao kankurenciju, pa ni na samom prijemnom. A što se tiče Bilje i Brace, zaista je dobar osećaj kada znate da oni koji rukovode vašim pripremama imaju i pokazuju istu želju kao i vi da se to sve završi na najbolji mogući način i postigne najveći mogući uspeh. Hvala vam!

Putovala sam svaki put iz Mladenovca i nazad i nije postojao nijedan jedini dan da sam ustala i rekla da stvarno ne mogu da idem. Na časovima sam se osećala opušteno, ali i sigurno, da ću da dobijem adekvatno znanje za uspešno polaganje prijemnog. Ali nisam dobila samo to, već sam naučila i kako drugačije da mislim, što je dobra podloga za fakultet. Sve najbolje, samo tako nastavite, ja bih vas iskreno svakome preporučila kao sjajne predavače i još bolje pedagoge.

Što se tiče Velikog spremanja, kad sam došao na onaj prvi sastanak gde su mi Bilja i Braca objasnili kako će se tu raditi i kako taj program izgleda, ja sam znao da, ako budem išao na pripreme, onda će to biti ove. Sećam se da mi je Braca rekao da, za razliku od drugih, ne delujem baš nešto uplašeno. Sam razgovor sa njim me je toliko fascinirao da sam jedva dočekao pripreme. Nakon prvih nekoliko časova, znao sam da ću od Bilje i Brace steći znanje koje će me voditi dalje na fakultetu. Ipak, ne mislite da će vam biti lako. Nekad će vas mrzeti da radite, kao što je mene tako nekad mrzelo. Nekad ćete da se ukočite od četiri sata sedenja. Nekad ćete pitati Bracu i Bilju da li je moguće da se ugradi klima u učionici. Videćete već na početku, Bilja i Braca će vas naravno upozoriti da nije uopšte lako, ali da će se trud isplatiti. To naravno zavisi i od vas, jer ako budete bili voljni da ostvarite uspeh, kao što vam Bilja i Braca to žele, onda ćete uspeti. 

Višemesečna nastava na Velikom spremanju me je zaista odlično pripremila za prijemni ispit, iako se pre toga nisam bavila crtanjem i vrlo malo sam znala o tome. Bilja i Braca su sa nama postupno i temeljno obrađivali sve oblasti koje bi se mogle naći na prijemnom, i ne samo to. Takođe, dosta smo se bavili različitim oblastima arhitekture koje će nam koristiti na fakultetu i u daljem bavljenju ovim poslom. Nijedan čas nije prošao neispunjen, nijedna dilema nije ostala nerazjašnjena, nijedan zadatak nerešen. Biljino i Bracino ogromno strpljenje i razumevanje učinilo je da sati prolete u zanimljivoj igri sticanja novih znanja i umeća. Želja za napredovanjem nije izostala, iako je bilo manjih uspona i padova tokom godine, ali na kraju je sve prošlo jako uspešno. Svakome ko želi ozbiljno da se pripremi za prijemni ispit koji se nezvanično smatra jednim od najtežih, toplo preporučujem Veliko spremanje, zato što se tu pristupa ozbiljno zadacima, a opet uz veliku slobodu ispoljavanja sopstvenih ideja i kreativnosti.

Veliko spremanje je bilo divno iskustvo za sve nas, koliko god od samog početka da smo bili uplašeni i nesigurni zbog tog "strašnog" prijemnog, Bilja i Braca su iz nas izvukli maksimum i učinili da budemo potpuno spremni do juna. Iako naporno zvuči spremati se za faks 9 meseci, pogotovo za nas koji nismo iz Bga, pa smo morali svaki vikend da se cimamo i dolazimo tamo, ove pripreme su mi retko kad bile opterećenje a skoro uvek potpuno uživanje. Osim toga što ne bi trebalo da previše često propuštate časove, vrlo je bitan rad kod kuće, redovno radjen domaći i upornost. A uz dobru organizaciju i obaveze u školi se mogu zadovoljavajuće postizati. Ko god se odluči da se ovde sprema za nas divan al zahtevan fakultet, nek bude siguran da će ovo biti vrlo zanimljiva godina, da se neće pokajati i da ce steći nove prijatelje. Znači, ne oklevajte i pozovite B&B ;) 

Pre svega Biljo i Braco, hvala vam, jer ste svojim trudom, posvećenošću i znanjem uspeli da i učeniku koji nije imao baš zavidan uspeh iz škole omogućite upis :D
Zaista je bilo teško odlučiti se gde uopšte započeti  te pripreme..ali nakon razgovora sa njima zbilja se više nisam dvoumila  !
Već na tom prvom razgovoru, delovali su mi kao ljudi koji će nas zaista naučiti  nečemu i koji će se potruditi da svakom ponaosob pomognu koliko god je to potrebno !
Iskreno ja i nisam bila sigurna da želim baš to da upišem, al nakon silnog njihovog truda, usmeravanja i hrabrenja ,etooo ostadoh pri toj ideji. I ne kajem se,uopšte! 
Beeez brige,biće ti rečeno ako nisi za to :D
Dobrooo što se tiče 'žrtvovanja vikenda' prekukala sam prvi mesec, mislećii da mi nema života više :D al ne da sam kukala džabe, nego vam se vremenom neće ni ići odatle, što zbog društva, što zbog čitave atmosfere (Ja sam recimo večito zadnja odlazila :D )
Stvarno sve pohvale, trud sa njihove strane je jako velik, al potrebno je i uzvratiti, da bi na taj
 'sudnji dan' otišli potpuno rasterećeni, bez straha da će vas tamo snaći nešto nepoznato, jer je to nemoguće! Sve u svemu , Veliko spremanje su zaista pripreme na nivou. Organizacija, atmosfera, ljudi više nego super !
Pa da ne davim više. Biljo I Braco vama još jednom hvala za sav napor i trud koji ste uložili,.a budućim članovima Velikog spremanja, i studentima nek je sa srećom u narednom periodu !

Pripreme na Vs! potpuno odgovaraju nazivu, zbog toga što se radi mnooogo više od samog spremanja prijemnog. Mnogo dobra stvar je to što se kreće bukvalno od nule, što je super za ljude koji kao i ja nisu crtali još od osnovne. Kroz mnoga predavanja ,radeći logičke zadatke, skice i makete, naučili smo da razmišljamo nekoliko koraka napred, da obraćamo pažnju na detalje, kao i na celokupan prostor. Često uhvatim sebe kako primećujem  sve i svašta na zgradama i ulicama ,razmišljajući kako bi izgledao crtež u perspektivi. :) Posle mnogih komentara radova bili smo sposobni da sami uočavamo šta je dobro, a šta nije na svojim i tuđim radovima, što je veoma korisno, jer kada sami pronađete grešku, teško da ćete je ponoviti. Što se tiče Bilje i Brace, potpuno su opravdali sve ono što su rekli na prvom susretu. Imaju dobar princip rada, doooosta strpljenja i znanja. Verujem da ću tokom studija uvideti još veću vrednost dolaska baš na ove pripreme.   

Ja sada kad se osvrnem na poslednjih 9 meseci, mogu sa sigurnošću da kažem da mi je svih 9 meseci bilo lepo, pripreme mi uopšte nisu teško padale, naprotiv, bile su mi zanimljive i uživao sam svaki put, pogotovo kad smo radili nešto kreativno npr. skice (kompozicije su me malo smarale i povukao sam traume od automobilskih guma:)). Atmosfera je skoro uvek bila dobra, a tome je još Bilja dodatno doprinosila svojim uvek pozitivnim stavom, smehom, i dobrim raspoloženjem, obožavam je:)
Što se kvaliteta priprema tiče, dobio sam više nego što sam se nadao, (a i ovolika prolaznost na prijemnom govori da to važi za veliku većinu nas). Na početku sam se nervirao mnogo, ali polako kako je vreme odmicalo, sve sam postajao samouvereniji, jer smo uglavnom morali sami da provalimo kako da radimo neke stvari, sto ja mislim da je odlično jer podstiče naše sopstveno razmišljanje i postepeno unapredjuje isto.
Jedino što nisam očekivao na pripremama je to da ću da upoznam neke stvarno sjajne ljude koji su mi dali još jedan razlog da upišem ovaj fakultet, da bi mogli da nastavimo da se družimo. Iskreno, pripreme će mi stvarno nedostajati, i nadam se da će mi se, bar nekad, putevi ponovo ukrstiti sa Biljom i Bracom, i jeste da sam ja za njih klinac, ali više na njih gledam kao na prijatelje nego kao neke koji su me učili i spremali za prijemni.
Ako neko ko tek treba da krene na pripreme čita ovo, nek bude siguran da mu sledi jedno jako lepo iskustvo i uživancija.
Na kraju da rezimiram: Veliko Spremanje! = Veliki Uspeh! a mi se, kolege, vidimo na faxu.

jul 2011
Još kao mali želeo sam da postanem arhitekta. „Problem“ se javio krajem treće godine srednje škole, kada sam shvatio da je moj nekadašnji talenat za crtanje delom nestao zbog nerazvijanja tokom školovanja, a delom bio prenesen na grafički dizajn i rad na kompjuteru.
Na pripreme na Velikom spremanju prijavio sam se zbog utisaka i reči hvale koje sam pročitao na sajtu, a očekujući da „reanimiram“ svoje crtalačko umeće – ni ne očekujući da ću na ovim pripremama dobiti i mnogo više od toga i da ću i sâm sa ovoliko uzbuđenja pisati ovu preporuku želeći da svima preporučim ovo jedinstveno iskustvo.
Upravo tako – bez razmišljanja mogu da kažem da su pripreme na Velikom spremanju najbolje pripreme za prijemni ispit i studije arhitekture u Srbiji. I više od toga – to je škola u kojoj ne učimo samo crtačka pravila i načine za rešavanje stereometrijskih zadataka, već se i izgrađujemo kao ličnosti koje će se baviti arhitekturom, kao umetnici, kao mladi i moderni ljudi koji će oblikovati svet. Bilji i Braci zahvalan sam što su me naučili kako da razmišljam na arhitektonski način, kako da stvaram na arhitektonski način, kako da iskažem sve što želim na arhitektonski način. Spremili su me za prijemni ispit, za studije i, iznad svega, za moju budućnost. septembar 2011
Nakon tri nedelje studija, kada sam seo da dopunim ove utiske, shvatio sam da nisam napravio pogrešan izbor, baš kao što su mi na Velikom Spremanju i rekli, uprkos tome što su mnogi ljudi iz moje okoline rekli da arhitektura, možda, i nije za mene. Takođe, shvatio sam da sam sebi mnogo puta rekao – Pa, ovo znam sa priprema. Mnogo toga sa čime sam se susreo na pripremama sreo sam i na fakultetu. Način rada i odbrana onoga što radim, pravac razmišljanja i tehnike stvaranja sa priprema – sve sam ih sreo i na fakultetu, i dale su mi ogromnu prednost u odnosu na ljude sa drugih priprema, i to na centralnim predmetima, koji ne samo da nose najviše poena, već i predstavljaju srž arhitektonskog „zanata“.
Profesori i asistenti često se zanimaju odakle mi, ljudi sa Velikog Spremanja, znamo neke stvari iz moderne arhitekture, kao i zašto se ne susrećemo sa uobičajenim poteškoćama – uvek sa ponosom kažem da sam se spremao kod Bilje i Brace Branković.
Njima dvoma uvek ću biti zahvalan što su mi dozvolili da u svet arhitekture uđem na pravi način i u velikom stilu.

Konačno dođe i taj trenutak, da ja kao bivši učenik napišem utiske o Velikom Spremanju, budućim učenicima. Prvi i osnovni savet svakom novom polazniku, jeste da se preispita dobro. Neka svako odgovori iskreno na pitanja postavljena na sajtu, i ako je siguran u to, onda neka odgovori na pitanja samom sebi. Koliko zaista želiš da upišeš arhitekturu? Ako nemaš ni trunku sumnje u svoju buduću profesiju, i ako te to iskreno čini srećnim, onda je ova škola pravo mesto za tebe. Takođe, moraš biti jako širokog shvatanja, i spreman na potpuno novi način razmišljanja i pristup radu. Moraš da pripremiš sebe na odricanje od nekih stvari tokom godine, poput slobodnih vikenda. Moraš shvatiti da ovde ne postoji šablon za polaganje prijemnog ispita, koji ćeš uvežbati ili nabubati napamet. Postoji milion načina da se on uradi, i nikada ni jedan neće biti 100% ispravan. Samo je cilj, da otkriješ koji je najbolji u zadatoj situaciji, i da ga dobro realizuješ. Postojaće ljudi koji će crtati milion puta bolje od tebe u startu. Postojaće ljudi koji će razbijati matu ko od šale. Ali to ne traba da te plaši. To treba da ti bude samo razlog više, da radiš jače i bolje. Mozda nećeš sustići niti prestići te ljude u crtanju ili mati, ali dostićićes skoro svoj vrhunac, a to je zapravo i poenta. Zato iako možda spadas u te ljude koji razbijaju u nekoj oblasti, znaj da to nije dovoljno i da to nije tvoj vrhunac. Jako bitna stvar, uči iz svojih grešaka, ali posebno iz tuđih!!! U početku pomislićeš da je 4h dnevno previše. Ali veruj mi, vremenom ćeš shvatiti da ti fali još koji sat. Uvek, redovno radi domaći i sav dodatni rad!!! Pamti objekte i njihove arhitekte i istražuj o njima, kad god imaš vremena. Ne pokušavaj da rešiš problem samo na jedan način. Moraš da ih imaš brdo. Možda ćeš se odreći nekih stvari, ali garantujem iz ličnog iskustva da ćeš dobiti neke predivne stvari na ovim pripremama. Prvenstveno to je društvo, možda čak i devojku/dečka. Videćeš, vremenom toliko ćete se zbližiti, da ćete svi postati kao jedan. Naravno subotom, pogotovu popodnevna smena, posle časa uvek pada i neka kafanica. Šalite se i smejte se dosta. Mesta za strah, paniku i zabrinutost nema!!! Checkpoint-i su posebno uživanje, videćeš i sam. Ma koliko ti se šinilo da je jako opasno ozbiljna stvar, nađi način da je učiniš malo simpatičnijom. Np. mi smo to radili tako što smo pravili kladioničarske kvote, ko ćce imati bolje procente, i tako se kladili u pivo ili čokoladne bananice. Trudi se da ne propustiš ni jedan dan, jer veruj mi 4 izgubljena sata, su veliki zaostatak, ali ne i nenadoknadiv. Rad u malim grupama je ogromna prednost. To će ti omogućiti konstantno usmeravanje ka crtačkom stilu koji tebi najviše odgovara, i ka samostalnom rešavanju matematickih problema. Pto se tice predavača, Bilje i Brace, reči hvale bi bile neopisivo dugačke. U par reči, mlad perspektivni ambiciozni bračni par arhitekti, koji nisu tako davno prošli što ćete vi prolaziti, koji su uvek spremni da vam se posvete 300%, i koji će dati sve od sebe da vam prenesu svo znanje koje imaju, a veruj mi da je ogromno. Slušaj svaki njihov savet i pridiku, i pokušaj da ih zapamtiš i primeniš kad je najpotrebnije. Vremenom ćeš shvatiti koliko se oni zapravo ubijaju od posla, i zapitaćeš se kad oni uopste spavaju, i tad ćeš početi još više da ih cenis i poštuješ. A u junu postaje prava ludnica! Nemoguće je da ti se potrefe sve stvari, nešto ćeš ipak morati da propustiš. Ali opet sve zavisi od tebe, koliku želju imaš da nadoknadiš propušteno. Neki ljudi su dolazili pravo s mature, ujutru na čas da odrade elaborat, iako nisu spavali ni minut. Neki ljudi su svakog vikenda putovali iz Kragujevca, Užica, i drugih gradova, i odmah potom jurli nazad da bi stigli u školu. Ako si iz Beograda, trebalo bi da se diviš takvim ljudima, i da ceniš svoju sreću.
Što se tiče prijemnog i samog spremanje za polaganje, pomislićeš da je nepotrebno godinu dana. I neću te lagati, nije potrebno. Ako želiš samo da se spremis, dovoljno ti je 4 do 6 meseci pripreme, u zavisnosti od talenta. Ali tebi se posao ne zavrsava sa prijemnim. Naprotiv, on tek počinje time što ulaziš na fakultet I da bi bio spreman za njega, i na sve nedaće koje te čekaju tamo, tebe ovi divni ljudi baš iz tih razloga pripremaju celu godinu. Način razmišljanja, i poseban pristup radu, se ne može naučiti za ona 4 meseca. Tako da možda će ti biti prenatrpana školska godina, možda nećeš imati vremena nekad ni da spavaš, ali veruj meni na reč, u trenutku kad se budu završile, žalićeš celo leto što više ne ideš na njih.
Takođe, treba da shvatiš da prijemni može svakog časa da se promeni, ili da se pojavi na njemu što niko nije nigde spomenuo da će biti. Prijemni je jedinstven i potpuno drugačiji, i ne može se porediti ni sa kojim drugim. Zato nikad ne uzimaj sve zdravo za gotovo, uvek očekuj neočekivano. Nek ti moto bude „Očekujem najbolje, ali spreman sam na najgore!“ I na kraju, ma šta god se dogodilo na prijemnom znaj da su te ovo dvoje mladih ljudi pripremili 110%, i da nadalje zavisi sve od tebe i od „viših sila“, koje ne možeš uvek da nadvladaš.
Eto mog viđenja ove škole. Možda nisu jedini koji spremaju u Beogradu, možda si čuo za druge da su bolji ili jeftiniji, ili da su bliži. Ali ja ti garantujem, da za razliku od svih njih pogled Velikog Spremanja ide ne malo, nego mnogo ispred njihovog. Kao što rekoh putovanje tek počinje nakon prijemnog, a ne do njega. A zapravo u tome su oni majstori, da te obezbede da to putovanje prođes brže, lakše, sa pravom ekipom i s osmehom na licu.
Veliki POZDRAV Velikom Spremanju, od sad već bivšeg učenika!
Hvala na svemu.

" Ono što bih ja izdvojio kao prednost ovih priprema jeste dugotrajan rad koji ima za cilj ne samo da vas nauči da crtate i radite zadatke, već i da vam pomogne da steknete ”arhitektonski način razmišljanja”. To se posebno pokazalo značajnim upravo ove godine kada smo saznali da je koncepcija prijemnog promenjena gotovo mesec dana pred sam prijemni ispit. Dobra strana priprema je i to što smo radili u malim grupama i to što je praćen rad svakog polaznika. U svakom trenutku smo znali koju oblast treba da unapredimo. Ipak, svako ko se sprema za arhitekturu treba da shvati da je samostalan rad najvažniji i da su pripreme tu da vas upute u kom pravcu treba da radite. Zato svakom preporučujem da iskorisi što je moguće više pripreme, da se ne ustručava da postavlja pitanja, da donosi radove od kuće na komentar, jer to je i poenta velikog spremanja".